Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik. On će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući kakvu su cenu platili njihovi očevi.

Za pregled virtuelne ture kliknite na sliku Kako do Ćele Kule

"Ćele kula" je jedinstven spomenik u svetskim razmerama. Nekada se nalazio van grada, na Carigradskom drumu, a sada je u samom gradu, na bulevaru Braće Tasković. Kula je podignuta od lobanja srpskih ratnika, poginulih na Čegru, kod Niša, u bici koja se odigrala 31. maja 1809. godine. Izgrađena je vrlo brzo nakon bitke i to po naređenu Hursid paše, tadašnjeg truskog zapovednika Niša, kasnije velikog vezira.   Srpski ustanici pridavali su veliku pažnju oslobođenu Niša. Zato je već u proleće 1809. godine na domak grada dosla velika vojska, 16.000 boraca, predvodjenih Milojem Petrovićem, Hajduk Veljkom, Petrom Dobrnjcem i vojvodama, Ilijom Barjaktarevićem, Pauljom Matejicem i Stevanom Sinđelićem. Položaje su zauzeli po severnom obodu kotline, pored sela Gornji i Donji Matejevac i Kamenica. Sa napadom na grad se odugovlačilo, pa su Turci imali vremena da se znatno ojačaju. Toliko da 31. marta oni napadnu prvi.  Iz tvrđave je, u jutarnjim časovima, izašao veliki broj vojnika i krenuo na najistureniji položaj, šanac na brdu Čegar, kojim je komandovao resavski vojvoda, Stevan Sinđelić. Zbog nesloge, koja je bila prisutna medju srpskim starešinama, Sinđelić nije dobio adekvatno pojačanje, pa je, bez obzira na hrabrost njegovih vojnika, poraz bio neminovan. Kada je veliki broj Turaka vec počeo da ulazi u šanac, vojvoda Stevan Sinđelić je, ne želeći da se preda, ušao u barutanu i opalio hitac iz kubure. U vazduh je odleteo ceo šanac, zajedno sa Srbima, ali i ogromnim brojem turskih vojnika koji su nadirali.   Evropa je prvi put bila obaveštena o ovom spomeniku turske svireposti i srpske hrabrosti 1833. godine, kada je francuski pesnik i akademik, Alfons de Lamartin izdao svoje delo "Put na istok", gde je, u posebnom odeljku, "Beleške o Srbiji", ukazao na značaj ovog spomenika za Srbe i potrebu da bude sačuvan.  Medjutim, opasnost po "Ćele kulu" došla je od samih Turaka. U drugoj polovini XIX veka, kada je niškim pašalukom upravljao Mithat paša, kasniji predsednik turske vlade i poznati modernizator otomanske države, doneta je odluka o rušenju ovog objekta, čije je izvršenje sprečeno intervencijom niških Turaka.  Nakon oslobođenja od Turaka, "Ćele kula" je bila u teškom, gotovo kritičnom stanju. 1878. godine podignut je ćeremidni krov na četiri stuba, iznad kule. Spašavanje spomenika nastavljeno je prilozima iz cele Srbije, pa je 1892., prema projektu beogradskog arhitekte, Dimitrija T. Leka, podignuta kapela nad "Ćele kulom". Kasnije je ispred kapele postavljena bista Stevana Sinđelića, ploča sa Lamartinovim tekstom o "Ćele kuli" i uređivan okolni prostor. Danas je na kuli preostalo 58 lobanja o kojima se, zajedno sa celim okruženjem, niški Narodni muzej i ceo grad brižljivo vodi računa, poštujući reci Alfonsa de Lamartina: Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik. On ce naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujuci kakvu su cenu platili njihovi očevi.