Borilački sportovi – psihofizički razvoj dece

       Roditelji, sigurno ste se pitali koji bi to sport mogao da zainteresuje Vaše dete i skloni sa kompijutera, poboljša zdravstveno stanje. Ako ne možete da se odlučite, evo malog podsticaja. Razgovarali smo sa sjajnim pedagogom  Nebojšom Anđelkovićem, vlasnikom Kluba borilačkih sportova Naisus. Evo šta on kaže na temu psihofizičkog razvoja dece i zašto su baš borilački sportovi dobri za Vaše dete.

Roditelji su često u nedoumici ka kom sportu da usmere svoje dete. Zašto su baš borilački sportovi dobri za razvoj dece?

- Tekvondo predstavlja borilačku veštinu, sa poreklom iz daleke nam Koreje, čiji koreni sežu hiljadama godina unazad. Tokom tog perioda, uz modifikacije koje je preživeo razvojem tehnologije i samog društva, iskovao je i zadržao vrednosti poput pravilnog rasta i razvoja vežbača, nezavisno od samog uzrasta ali naročito u periodu detinjstva. Pored načela na kojima se bazira (učtivost, poštenje, upornost, istrajnost, samokontrola, nesalomiv duh), tekvondo utiče svojim načinom rada na pravilno držanje. Na primer: rukomet, odbojka, kao kolektivni sportovi ili čak pojedini individualni poput tenisa favorizuju jednu stranu (zavisno od toga koja je strana dominantna kod deteta). Razlog tome se može naći i u nedovoljnoj posvećenosti ili manjku educiranosti određenih trenera te tako može doći do deformiteta kičme (u ovom slučaju se misli na skoliozu). To se ne dešava kod tekvondoa jer stavovi u borilačkim sportovima, da bi bili pravilno izvedeni, zahtevaju pravilno držanje.
 

Šta se dešava ako dete dođe sa već nekim deformitetom?

-  Upravo pri učenju stavova i tehnika, a prethodno i putem vežbi za razgibavanje, zagrevanje i naravno jačanje mišića koji direktno utiču ili potpomažu pravilnom držanju tela  utiču na stav deteta. Sa druge strane u svojoj školi tekvonda (Klub borilačkih sportova Naisus) insistiram da deca bosa vežbaju kad smo u sali i na taj način se direktno utiče na korekciju ravnih stopala a to ponovo utiče na držanje kolena, nogu i na kraju, kičmenog stuba.

 Da li postoje određeni kriterijumi kako bi se odredilo da li je dete sposobno da se bavi nekim borilačkim sportom?
 

-  Sposobnost da se neko detete bavi uopšte vežbanjem u prvom mahu svoje mišljenje moraju dati lekari (kardiolozi, fizijatri, specijalisti sportske medicine) te ako tada ne postoji neka zdravstvena prepreka onda se vrše ostala testiranja. Teško je da se odredi da li neko dete ima talenta za bilo koji sport, ne samo za borilačke sportove samo na osnovu posmatranja. Postoje različiti testovi kojima se bavi i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja ali to još uvek nije zaživelo kod nas u tom obimu da budu obuhvaćena sva deca još u predškolskom uzrastu i na taj način usmerili i roditelje na koji sport je najbolje dete odvesti. Postoje određeni periodi detetovog razvoja kad se razvija snaga, brzina, koordinacija.Potrebno je iskoristiti te vremenske periode i načiniti dobru osnovu za bavljenjem određenim sportom i na taj način omogućiti detetu da bude potencijalni reprezentativac ili zašto da ne i uspešni olimpijac.
 

 Kad je najbolje doba da dete krene da se bavi nekim borilačkim sportom?

-  U svojoj školi tekvonda ima dece od 4, 5 godina i mislim da je to neka najranija dob kada bi trebala krenuti da se bave bilo kojim sportom a samim tim i tekvondoom. U tom dobu, sa njima se kroz igru (koja je njima bliska) radi elementarna kretnja - uče da trče, skaču, da puze, prolaze prepreke i sl., kao i neke predvežbe kao osnova tekvondo tehnika, nakon čega se uče bazična tekvondo kretnja i tehnika.

Od '97. se bavite tekvondom. Da li su deca pre deset godina bila sposobnija nego danas?

-  Neću upotrebiti termin sposobnija ali jeste nažalost da se skala kreće na gore. Manja je zainteresovanost kod dece  ne samo za borilačke sportove već za sport uopšte. Tehnologija dosta na to utiče.


Koje su prave vrednosti koje bi dete trebalo da uvidi kod borilačkih sportova?

-  Druželjubivost, upornost, samostalnost, zalaganje, promišljenost, nepopustljivost pred lošim uticajima jesu samo neke od vrline koje deci daju borilački sportovi i oni se uče da razlikuju šta je dobro a šta loše po njih. Ovo je, složićete se samnom, preko potrebno u današnjem društvu koje je pod negativnim uticajem masmedija (televizije, interneta i sl.), gde toliko nasilja i prezentovanja nekih marginalnih vrednosti (ako tako i mogu da ih nazovem), umesto onih pravih putem kojih će se mladi razviti u zdrave osobe (u bilo kom smislu te reči).
 

 Koliko košta da se dete bavi nekim borilačkim sportom?

-  Tekvondo ne spada u skupe sportove – za početak su potrebni je majica i donji deo trenerice kao i dobra volja a kasnije je potreban dobok (tekvondo uniforma slična karate kimonou), koji može da se kupi već od 20, 30, 40 eura u zavisnosti od proizvođača i kvaliteta.  Kad dete krene na takmičenje, potrebna mu je takmičarska oprema čija se cena kreće 200 – 250 eura. Što se tiče članarine u mojoj školi je već dve godine 1500 dinara, za 4 termina nedeljno, te se nadam da će tako ostati i na dalje (a zavisiće od visine naknade za salu). Takođe, za one koji plate do petog u mesecu, daje se popust te oni plaćaju 1200 dinara. Iako od grada dobijamo pomoć, ona nije dovoljna te nismo u mogućnosti da pomognemo mnogo svojim takmičarima pa roditelji finansiraju odlazak dece na takmičenja – prevoz, kotizaciju (učešće), hranu.
 

Da li posle Olimpijskih igara očekujete veći broj članova?

-  Nakon osvojene zlatne medalje Milice Mandić na Olimpijskim Igrama u Londonu, a to zlatno odličje jeste prvo nakon Olimpijade u Sidneju 2000.god. za Srbiju a jedino na ovim Olimpijskim Igrama, iskreno očekujem da bude veći broj članova u svim tekvondo klubovima.  Ali će naravno to dosta zavisiti i od televizije, tj. koliku će pažnju i koliko dugo dati našem sportu i olimpijskoj šampionki. Jer svi smo svesni činjenice da kad je prevenstvo u fudbalu – igra se fudbal, kad je prvenstvo u košarci – igra se košarka, kad Đoković igra – tenis je aktuelan. Nadam se da će to biti slučaj i sa tekvondoom sada.

Kakvu ulogu ima trener u razvitku deteta?

-  Trener je ta osoba koja pored roditelja na prvom mestu, škole i društva na drugom, utiče na razvoj deteta - kako fizički tako i psihički. Dete se treba osetiti poželjinim u nekom kolektivu, da se sarađuje sa njim i da bude prihvaćeno te se utiče na njega kako bi i samo videlo svoj napredak. Sa druge strane ako se dete plaši od trenera to onda nije dobro za njegov psihički razvoj. Poštovanje a ne strahopoštovanje prema treneru ali i osmeh na licu nakon završenog treninga će vratiti dete ponovo na trening. Uspeh je i ja nastojim da tako radim jeste kada dete jedva čeka vreme treninga.
 

Vaš moto za uspeh je... ?

Rad te izdržljivost i upornost u istom vas mogu dovesti do ispunjenja snova i želja, ma koliko oni veliki bili.

Više o KBS Naisus-u možete naći na www.kbs-naisus.com

Autor: Violeta Stojković